Reci kako je kad gubiš se,
kad krivo radiš, lutaš i nestaješ,
kad sve riječi postanu suvišne,
tvoj mutan pogled, nijeme usne,
Punila sam ti grudi, srce htjelo je iskočit
Ali ipak smo ljudi, teško je grešku uočit
I triput teže priznat, uvijek držo si se iznad
Makar bio u krivu, priznat nećeš za glavu živu
A jebo sve, jebo pare-trebe ko Edo
Sapleo si se i pao, nisi znao kud bi gledo
Sada gledaš u pod, istina prejako blješti
Kad me sretneš, šutimo, ko jebeni furešti
Neznamo se više, možda bolje, drugi je odnos…
Pogledaj me u oči, znaš da mislimo isto
Vjerujem ti jer te volim al spao si fakat nisko
Zar i ti, sine Brute? Sranja me ljute
Još jučer držo si se mene ko dijete za majčine skute.
Nije svejedno, prodo si me, malo dobio,
A bez mene ćeš teško, neznaš kolko si izgubio
Ko će te trpit, ha? I gutat sranja? Da,
Drugi ti se nude, al su to sve obećanja, a?
Drugi bi umrli, ubili za mene
Ti si me zgazio, našao zamjene
Više me nemaš, al i slomljena kost će srast…
Ostaj mi zdravo. Točka. Pozdrav, tvoja Čast.
Kad su stvari stisle sa svih strana zajedno smo stajali,
Ja držo sam se uz tebe, nismo se odvajali,
kad su doma bile frke uz mene si ih prebrodio
i cura kad je srala, i onaj kad te pogodio,
i masu takvih sličnih situacija, sve ispalo je
dobro – bez ne’akvih povečih komplikacija,
al sad se sve promijenilo, jebote ti si lud,
ono totalno si danas promijenio svoju ćud,
ne razumijem šta ti je, al nije me ni briga,
to je tvoja odluka, i šta ću ja, jebiga
sad putevi razilaze nam se, smatram to porazom
Crvena sam kao armija, natečenih arterija
Od primljenog udaranja, od prejakog šamaranja.
Nema okretanja druge strane, lako planem
Nemam živaca za bolje dane, ne čekam da mi svane.
Šta je bilo bilo je, sad drago za milo je
I dok išlo je išlo je, nema dalje jer stislo je.
Čuvaj guzicu, to imaš, vidim to jer uvijek sereš.
Smiješ se? Jebe ti se, al gorki okus ne ispereš.
Dok gledaš u ogledalo, dal sviđa ti se odraz?
Tu sam da te zaštitim, život da ti olakšam,
tu sam da ti pružim nadu, uz tvoj bok da koračam,
ja sam oko da vidiš ljude, mudrost da ih shvatiš,
ljubav za sve, i mir da ih prihvatiš,
a tvoj je put drukčiji, korak tvoj teško pratim,
ko da namjerno hočeš me se riješit
da ostavim te samog – teško to prihvaćam, griješim, znam,
ali i onako me ne želiš, eto ti pa hodaj sam,
bez mene si praznina, živi danas kako znaš
jer me nema za sutra, nema u tebi
i ne moraš nikad više me ni imat,
shvaćam kad me netko tjera
Nismo se dugo čuli, brinem se jel sve u redu
Pa te sama opravdavam, nemaš mjesta u rasporedu.
Znam, puno radiš, znaš da na tebe sam ponosna,
Čujem dobro ti ide, pitam za te kod svih frendova.
Da ne ispadnem očajna, kad me pitaju ja se smijem,
Kažem: Čut ćemo se, tak je reko, barem brijem…
Znam da sam prljava, al isti smo, to znaš,
Crna ko pod noktom, nemoj se sramit, ti si naš.
Ja sam u tebi bila zadnji dokaz onog humanog
Al je teško biti čovjek kad zabriješ da si Bog.
Siđi dole, i meni moralo je prisjest…
